Од Хрватске, југоисточне Европе и девет других држава чланица еу више од 230 шумарства, пољопривреде, гријања, транспорта, електроенергетике и науке и технологије водећих добављача стручњака за биолошку енергију окупило се у Загребу, разговарало о будућности биогорива. Осмишљен је на извршењу РЕДИИ упутства, утврдити тржишну позицију биомасе и дрвног горива, као и нове технологије, извозне квоте термоелектране за когенерацију и тренд биомасе и већу употребу еу фондова.
У исто вријеме, ЦРОБИОМ је потписао и објавио "биоенергетски споразум" као водећи принцип за развој биоенергије у Хрватској 2030.
1. Мјере обновљиве енергије и елиминисање стратегија фосилних горива до 2030.
У децембру 2015. године, конференција о климатским промјенама у Паризу (ЦОП 21) створила је нови оквир за климатску и енергетску политику. У складу са циљевима Париза, Европа би требало да укине кориштење фосилних горива до 2040.
У будућим нефосилним енергетским системима, биоенергија ће играти важну улогу у производњи електричне енергије, грејања и транспортних горива. Биомаса складишти соларна енергија, најјефтиније решење за складиштење до сада. Зато би будућу употребу биомасе требало концентрирати у зимском загревању, напајању генерација и транспортна горива.
Хрватска може допринијети енергетској независности Европе и глобалном одговору на климатске промјене. Међутим, неопходно је промјенити енергетску политику на политике одрживог развоја, подстицати развој нових горива и успјети замијенити увезена фосилна горива.
Поред тога, кроз бољу регулативу неопходно је осигурати да све врсте енергетске сарадње и други колективни план грађана могу заиста допринијети квалитету трансформације енергије, како би се осигурала примјена нових технологија и рјешења за улагање.
2. Мобилизујте енергију биомасе.
Повећана потражња за биоенергијом захтијева активне политике за развој енергетског потенцијала Хрватске у биомасу. Ова политика треба укључити у напуштено земљиште или не треба земљиште за производњу хране за узгој усјева за енергију, како би се подстакла боља употреба пољопривредног отпада и нуспроизвода и ојачати коришћење одрживог управљања шумама.
3. Повећајте потрошњу зрна.
Грануле су најекономичније гориво произведено од биомасе и имају високу енергетску вриједност. Хрватска произведе више од 280.000 тона годишње или 1.2% свјетске производње.
Упркос импресивним бројевима, тржиште честица суочава се са многим изазовима. Важно је просветити јавност и доносиоце политика о компаративним предностима кориштења сертификованих и стандардизованих честица, посебно у школама, вртићима и другим јавним институцијама. Да би се успио, веома је важно јачати сарадњу унутар и изван индустрије.
4. Трансформација грејне индустрије.
Централно грејање треба постепено претварати у не-фосилне ресурсе, као што су индустријска отпадна топлота, сагоревање биомасе и соларни термални уређаји.
5. Цијене угљеника
Хрватска треба водити пут у примјени иновативних рјешења. Треба узети у обзир увођење пореза на угљеник у Шведској, Швицарској, Финској, Норвешкој и другим земљама. Овакав порез је неутралан доходак земље. То би довело до већих цијена фосилних горива и на тај начин постепено нестати из великих електрана. Грејне цене ће се смањити у односу на цену нафте и могу повећати употребу домаћих обновљивих извора енергије.










